Ovo će biti moj prvi članak na blogu. Mislim da dosta tinejdžera muče ovakve stvari.
Nisam imala mesta za ljubav do pre nekih mesec dana. Probala sam da se fokusiram na učenje, jer se bliži ispit i dan kada ću odlučiti o svojoj budućnosti, mada to radimo svakog dana.
Kao što rekoh, do pre mesec dana, ljubav mi je bila strani pojam. A onda... Pa nisam se zaljubila, ali sam osetila nešto. Privukao me je na neki čudan način. Prvo sam rekla da mi se sviđa samo iz šale, ali onda se ta 'šala' otela kontroli. Zaista mi se svideo.
Krenula sam da se sve više i više interesujem za njega i rekla sam njegovoj najboljoj drugarici da nešto osećam prema njemu. Naravno, ona mu je to rekla uz moje dopuštenje. Sećam se da je bila sreda kada mi je rekla da je rekao da sam slatka. Bila sam presrećna.
Došao je uskršnji raspust. Provela sam ga razmišljajući o njemu. Šta li sada radi, sa kim je, da li misli o meni, i probala sam da tražim odgovore. Sa obzirom da sam večiti pesimista, moji odgovori nisu bili baš od neke pomoći tako da sam prestala da ramišljam o tome. Samo sam brojala dane kada ću ponovo da ga vidim.
Došao je dan kada smo se vratili u školu. Pogledi su krenuli da nam se ukrštaju, što slučajno, što namerno.
Do prekjuče smo samo bili na tome, a onda sam odlučila da ga pitam da ostanemo posle škole. Bila sam presrećna kada sam ga videla tamo. Prvih petnestak minuta i nisu baš najbolje prošli. Samo smo se smeškali kao budale i gledali. Ni jedan ni drugi nije probao da progovori. Ipak sam htela da probijem taj led i krenula da razgovaram sa njim. Tih 45 minuta su mi brzo prošli. Dosta toga smo saznali jedan o drugom. Evo i sad mi srce jako kuca kada se prisećam.
Osećaj pričati sa njim bio je prelep. Probala sam neke fore da nabacim na šta bi se on slatko nasmejao.
Kada smo se pozdravili, napravila sam veliku grešku. Umesto samo da mu kažem stidljivo 'Ćao', zagrlila sam ga. Sad sigurno mislite, šta je u zagljaju toliko strašno? Pa, meni i nije bilo ali njemu očito jeste. Najverovatnije sam ga još više zbunila, jer on ne zna da li mu se sviđam ili sam mu samo slatka.
Prošla su dva dana od kako se nismo ni pogledli, niti smo razgovarali. Čak smo i na početku više 'komunicirali'.
Odlučila sam da ja od njega ne odustajem, pa gde pukne nek pukne. Mislim da je vredno boriti se za nekog ko je kao on. Ispala je nešto najgore što možete dobiti, a čak ni to nije toliko loše. Valjda će shvatiti da ne želim odustati od njega pa možda čak i on prestane da bude stidljiv i da možda i uspemo da budemo prijatelji ili čak i više od toga.
U ponedeljak ću ga pitati da izađemo. Poželite mi sreću :)
